Vaša korpa
fortin proizvodi >>

FORTIN MEKINJE OVSENE 500g

210.00 din.
ODABERITE KOLIČINU IZ PADAJUĆEG MENIJA I SAČEKATI DA JE KORPA REGISTRUJE

Čudo ovsenih mekinja
Samo dve supene kašičice ovsenih mekinja dnevno mogu vam pomoći da smršate, snizite holesterol i zaštitite svoje krvne sudove, predupredite ili ublažite dijabetes, sprečite zatvor i preventivno utičete protiv mogućeg razvoja raka debelog creva.... Izgleda suviše jednostavno da bi bilo istinito? Sva su „čuda“ veoma jednostavna, a ovo „čudo“ je, srećom, i naučno i klinički ispitano i dokazano. Francuski lekar i dijetolog dr Pjer Dikan (Pierre Dukan), autor nekoliko poznatih dijeta, kao i knjiga-bestselera o njima, isprobao je delovanje ovsenih mekinja najpre u okviru svoje porodice, a potom i na nizu svojih pacijenata - i uverio se da je ovo sredstvo za mršavljenje najefikasnije od svih koje je on koristio. A evo zašto.

Moć rastvorljivih vlakana
Ovas je žitarica koja se ne koristi baš mnogo za ljudsku ishranu. Prednost je kod nas data pšenici, eventualno raži ili heljdi, dok je ovas – ili zob – znatno redje korišćen. Kod nas je on uglavnom poznat kao glavna hrana za konje. Medjutim, ovas ima nešto što nemaju ni pšenica ni raž ni heljda ni ostale žitarice. Ono što ga od svih njih razlikuje su tzv. rastvorljiva biljna vlakna.
Poznato je da sve žitarice imaju celulozna vlakna koja su nesvarljiva, koja čine ono što se u nutricionizmu naziva balastnim materijama. Da bismo održali dobro zdravlje, neophodno je unositi te balastne materije. Na primer, pošto se ishrana savremenog čoveka zasniva uglavnom na belom brašnu, lišenom prirodnih balastnih materija koje imaju žitarice, lekari preporučuju pšenične mekinje, koje sadrže dosta tih vlakana, kao dopunu ishrani; koriste se, na primer, kao delotvorne protiv zatvora, jer one su nesvarljive, i time što samo prolaze kroz creva, svojim mehaničkim dejstvom pokreću peristaltiku creva. Ali, pšenične mekinje često umeju i da iritiraju debelo crevo, da izazovu nadimanje, gasove i stomačne tegobe, pa se sa njima mora biti oprezan.
Balastne materije ili biljna vlakna koja sadrži ovas, kao i vlakna pšenice, ne mogu da se svare i takodje prolaze kroz creva u nesvarenom obliku i izbacuju se stolicom. Ali, za razliku od pšeničnih vlakana i vlakana drugih žitarica, koja su nerastvorljiva, vlakna ovsa, koja se nalaze u ovsenim mekinjama se RASTVARAJU u vodi. I ne samo da se rastvaraju. Ona upijaju tečnost višestruko uvećavajući svoj obim (čak mogu da ga uvećaju i do 35-40 puta); a upijaju ne samo okolnu tečnost, nego i materije rastvorene u toj tečnosti. Pogledajmo sada šta to znači za proces varenja.

Ovas usporava apsorpciju hrane
Razlaganje hrane na svarljive sastojke počinje u ustima. Hrana koju unosimo u organizam sastoji se od ugljenih hidrata, masti i belančevina. Da bi se ove materije usvojile, moraju da se razlože na prostije sastojke. To razlaganje počinje već delovanjem enzima pljuvačke u ustima, a nastavlja se i dovršava u želucu. Ugljeni hidrati, ili složeni šećeri, razlažu se na prostije šećere, složene masti se razlažu na esencijalne masne kiseline, a belančevine se razlažu na aminokiseline. Sve se to obavlja pod uticajem enzima (počev od enzima pljuvačke, ptijalina), hlorovodonične kiseline, žuči i pankreasnog soka u želucu. Nakon što se u želucu dobro izgnječi i razloži na svoje proste sastojke, hrana prelazi u tanko crevo.
Osnovna uloga tankog creva je da svojim finim resicama apsorbuje sada proste hranljive sastojke. Tanko crevo iz vlažne smese hranljivih sastojaka, nesvarljivih materija, enzima i fermenata resorbuje glukozu (prosti šećer), esencijalne masne kiseline i aminokiseline – direktno u krv, koja ih dalje raznosi do tkiva i organa gde one ispunjavaju svoju energetsku i gradivnu funkciju. Sve ono što preostane i u čemu nema hranljivih materija potrebnih organizmu nastavlja svoj put dalje u debelo crevo, odakle se posle izvesnog vremena eliminiše iz organizma.
Pretpostavimo sada da smo sa svojim uobičajenim obrokom uzeli jednu punu supenu kašiku ovsenih mekinja. Pljuvačka i enzimi u ustima ne deluju na ovsena vlakna, jer čovek nema odgovarajuće enzime koji bi ih varili. Već u želucu rastvorljiva ovsena vlakna počeće da upijaju vodu iz unetih namirnica, uvćavajući svoj obim. Zajedno sa vodom, ovsena vlakna upijaju i već razložene hranljive sastojke. Iz želuca se masa hrane, sada već potpuno razložene na proste šećere, aminokiseline i esencijalne masne kiseline kreće u tanko crevo. Jedina uloga tankog creva je da svojim resicama apsorbuje vodu sa rastvorenim hranljivim materijama i dopremi ih u krv. Medjutim, ovsene mekinje, koje su već u želucu uspele da upiju odredjenu količinu vode sa rastvorenim hranljivim sastojcima, nastavljaju da ih upijaju i u tankom crevu, usporavajući tako njihovo upijanje od strane resica samog tankog creva.
Kad se pogledaju pod mikroskopom, rastvorljiva ovsena vlakna izgledaju kao niz kesica koje su u sebe upile vodu sa rastvorenim hranljivim materijama. Kad jednom udju u te „kesice“, voda i hranljive materije više ne mogu da izadju napolje. Resice tankog creva ne mogu da ih „isisaju“ iz nabubrelih ovsenih vlakana. Tako se ovsene mekinje, koje su višestruko uvećale svoj obim usled upijanja tečnosti i hranljivih sastojaka, zajedno sa nesvarljivim materijama kreću u debelo crevo, odakle će biti eliminisane iz organizme, odnoseći i jedan deo hranljivih materija i kalorija sa sobom. Sada ćemo videti kakve sve to posledice ima po proces varenja i metabolizam čitavog organizma.
 
Ovsene mekinje – dijeta same po sebi
Osobama koje žele da smršaju često je velika prepreka osećaj gladi. Osećaj gladi izazivaju finih nervnih zavšeci na zidovima želuca. Kada je žaludac pun, hrana ga rasteže vršeći pritisak na njegove zidove. Ovaj pritisak povećava razmak izmedju tih nervnih završetaka koji onda šalju mozgu signal koji označava osećaj sitosti. Medicina je, na primer, to iskoristila za kontrolu neumerenog apetita na sledeći način: u nekim slučajevima može se operativnim zahvatom ugraditi prsten kojim se stegne gornji deo želuca, praveći tako jedan „mali želudac“ koji se može napuniti sa samo nekoliko zalogaja. Čim se napuni, on šalje mozgu signal sitosti.  Pošto ovsene mekinje mogu da uvećaju svoj obim 20 do 40 puta upijanjem vode, one omogućuju da se napuni želudac sa manje unete hrane. Na taj način, konzumiranje samo jedne supene kašike ovsenih mekinja uz obrok omogućuje vam da zapravo pojedete manje od ostale hrane a da ipak budete siti.
Pored toga, kao što smo videli, ovsene mekinje upiju u sebe znatnu količinu tečnosti sa rastvorenim hranljivim materijama i tako sprečavaju da se znatna količina već unetih kalorija usvoji. One naprosto zajedno sa ovsenim mekinjama prodju kroz creva i eliminišu se iz organizma. Ovsene mekinje su odlične za one koji hoće da smršaju, jer ne moraju da drže nikakvu posebnu dijetu. Mogu da nastave da se hrane na relativno prirodan i normalan način, uz dodatak samo jedne ili dve kašike ovsenih mekinja svojim dnevnim obrocima.
 
Preventiva protiv povišenog holesterola i srčanih oboljenja
O tome koliko su ovsene mekinje korisne za srce govori činjenica da je u Americi to jedina namirnica za koju je prilično stroga Američka uprava za hranu i lekove (FDA) dopustila da nosi natpis da je „korisna za srce“. I ne samo to – ovo je prva namirnica koja je od ove iste institucije dobila rang „lekovite namirnice“.
Povišen holesterol, tzv. „loš holesterol“ (HDL) je na Zapadu jedan od glavnih neprijatelja, odgovoran za 50% svih smrtnih slučajeva. On se taloži na zidove arterija izazivajući njihovo postepeno zapušenje. I to se ne dešava samo kod starijih ljudi – autopsije na poginulim vojnicima starim 20 godina često bi pokazale da su njihove srčane arterije već zakrečene holesterolom. Loš holesterol proizvodi naša sopstvena jetra od konzumiranih životinjskih masnoća. On je lepljiv i ako bi dospeo u krv, počao bi da se taloži na zidovima arterija.
Kada sa svojom hranom konzumirate ovsene mekinje, „loš“ holesterol koji se proizvede u procesu varenja se zalepi za njihova vlakna upravo onako kako bi se zalepio i za zidove arterija. A pošto ta vlakna nesvarena prolaze kroz tanko crevo i dospevaju u debelo crevo, ni holesterol koji se zalepi na njih ne dospeva u krv, već se eliminiše iz organizma.  Po tvrdnjama dr Pjera Dikana, redovno konzumiranje ovsenih mekinja može da snizi „loš“ holesterol za 15% - što je ravno dejstvu lekova koji se koriste u istu svrhu.

Ovsene mekinje sprečavaju nagle skokove šećera u krvi.
Glukoza je najbrža energetska materija, koja se dobija razlaganjem složenih šećera. Medju složenim šećerima postoje takozvani „brzi šećeri“, kao što su npr. med i rafinisani beli šećer, koji se vare izuzetno brzo i izuzetno brzo i dospevaju u krv, izazivajući skokove količine glukoze u krvnoj plazmi. A postoje i spori šećeri, složeni šećeri, kao što je naprimer skrob iz žitarica i krompira, za čije je varenje potrebno više vremena, tako da oni ne izazivaju nagle skokove nivoa glukoze u krvi. Kad količina glukoze u krvi predje izvesnu granicu, ona postaje toksična i oštećuje krvne sudove. Zato, čim nivo glukoze u krvi predje 1g po litru, pankreas luči insulin koji treba da eliminiše šećer iz krvi i uskladišti ga u jetri ili u mišićima.
Savremena ishrana, prebogata „brzim šećerima“, kojih su puni industrijski slatkiši, bela peciva i kolači, neprekidno zadaje „glikemijske šokove“ organizmu, opterećujući tako pankreas do krajnje mere. Čak i ukoliko pankreas uspe da dobro obavi svoj posao i ukloni suvišnu glukozu iz krvi, ona će se ipak nataložiti u organizmu, samo pretvotena u masne naslage.  Kod nekih osoba, medjutim, pankreas ne radi kako treba. On nije u stanju da proizvede dovoljno insulina da bi se eliminisala sva suvišna glukoza. Kako vreme odmiče, kod starijih može da se razvija tzv. „šećerna bolest“ koja razvija opasne komplikacije ukoliko se ne leči. Zašto je danas dijabetes toliko rasprostranjen? Tome u velikoj meri doprinosi ishrana bogata šećerima. Pogotovo savremeni slatkiši i zašećerena pića puna „brzih šećera“ izazivaju nagle skokove glukoze u krvi iscrpljujući pankreas.
Kakvu ulogu u tom procesu mogu imati ovsene mekinje? Ako smo u istom obroku konzumirali „brze šećere“ i ovsene mekinje, „brzi šećeri“ prvi završavaju proces varenja i dospevaju u tanko crevo, gde počinju da se resorbuju. Ali, tad iz želuca u tanko crevo dospeju i ovsene mekinje, koje ne mogu da se svare, i koje su već upile dosta tečnosti i stvorile lepljivu masu nalik mreži. Za nju se lepi i glukoza koja je dospela u tanko crevo. Glukoza će se ipak na kraju resorbovati u krv, mada ne u tolikoj količini i ne toliko brzo koliko bi to bilo da nema ovsenih mekinja. Tako konzumiranje ovsenih mekinja u okviru obroka sprečava da dodje do naglog skoka glukoze u krvi.
Naravno, mnogo je zdravije da umesto brzih šećera komzumiramo složene ugljene hidrate iz žitarica, krompira, mahunarki i sl.Osim toga, pošto su mišiću najveći potrošači glukoze, redovna fizička aktivnost i fizički napor odlična su prevencija protiv nagomilavanja glukoze u krvi ili njenog kasnijeg pretvaranja u masti.
 
Ovsene mekinje i rak
Rak je jedna od najčešćih bolesti današnjice. Iako njegova geneza nije potpuno objašnjena, istraživanja i klinička praksa pokazuju da je preterana konzumacija hrane i gojaznost jedan od faktora obolevanja od raka. Zato ovsene mekinje, koje zapravo umanjuju količinu apsorbovanih hranljivih materija, mogu poslužiti kao faktor prevencije protiv raka, a pogotovo protiv raka debelog creva, koji je jedan od najrasprostranjenijih. Epidemiološka istraživanja, pogotovo velika epidemiološka studija o raprostranjenosti raka u Kini, pokazala su da je u kulturama čija je ishrana bogata integralnim žitaricama (dakle i biljnim vlaknima) rasprostranjenost raka debelog creva znatno manja nego na Zapadu, koji se hrani uglavnom rafinisanom industrijskom hranom.
 
Ovsene mekinje protiv zatvora
Ovsene mekinje su takodje i odlično sredstvo protiv opstipacije, iz dva razloga. Prvo, nesvarljive su i svojom masom mehanički nadražuju receptore debelog creva podstičući  njegove kontrakcije i pražnjenje. A drugo, pošto su upile dosta vode, omogućavaju da sadržina debelog creva bude meka, čime se olakšava eliminacija. Već smo pomenuli da se i nerastvorljiva biljna vlakna, na primer pšenične mekinje, preporučuju u tretmanu zatvora, ali da ona nisu tako dobro rešenje jer su mehanički gruba, oštra, i mogu iritirati debelo crevo, a i izazvati nadimanje i gasove. Mekinje se mogu uzimati u kakvom god obliku želite. Mogu se uzimati sa vodom, sa presnim mlekom, sa jogurtom, mogu se posuti po salati, mogu se dodati u testo za slatke ili slane palačinke, ili u testo za picu ili hleb. A postoje i zanimljivi i ukusni recepti. Ovsene mekinje mogu da udju u sastav gotovo svakog jela koje sadrži testo u nekom obliku. Evo samo nekoliko ideja, a vi slobodno pustite na volju sopstvenoj kulinarskoj mašti. Zanimljive recepte naći ćete na našem sajtu pod „RECEPTI“

Pogledajte i:

Ovsene pahuljice 500g

Ovsene pahuljice 250g

Ovsene pahuljice rinfuz

Ovsene mekinje 250g