CIMET CEYLON MLEVENI 150g

0.00

680.00 din.

Cimet cejlonski mleveni (Cinnamomum zeylanicum, Cinnamomum verum) je mlevena sušena pokorica zimzelenog drveta, podvrste cimetovca endemske za Cejlon (danas Šri Lanka). Ova vrsta gaji se još i na Madagaskaru i Sejšelima.

Kasija, Cinnamomum cassia, je druga vrsta cimeta koji se gaji u Kini, Vijetnamu i Indoneziji i mnogo je lošijeg kvaliteta, oštrijeg ukusa i teksture i ne tako dobrog uticaja na ljudsko zdravlje u odnosu na cejlonski.

Cejlonski mleveni cimet je fine brašnaste teksture, složenog sastava, blagog toplog ukusa, delikatnog mirisa sa tonovima limuna. Boja mu je žućkasto-zlatna, kad je u štapićima oni se lako lome i mrve. Sadrži do 2% esencijalnih ulja, ulje sadrži do 80% cimetnog aldehida, eugenola do 10%, i što je naročito važno – oporog kumarina skoro nimalo, manje od 15 miligrama na kilogram. Kumarina koga i životinje, na primer u slatkoj travi (Hierochloe odorata) ili limun-travi (Anthoxanthum nitens) izbegavaju.

Kasija, naprotiv, lakše se gaji i rasprostranjenija je pa je i jeftinija, zrnaste teksture, kao griz, slatkasto-gorkast, sadrži tanine, opora je i steže grlo, smedje je boje, u štapićima je čvrst i ne mrvi se. Esencijalnih ulja sadrži i do 4%, ulje sadrži i do 90% cimetnog aldehida, eugenola samo u tragovima, a što je naročito važno kumarina sadrži i do skoro pet grama na kilogram.

Cimet se koristi u ishrani ali i u farmakopeji pri spravljanju raznovrsnih lekova, od hirurgije i zubarstva do koronarne medicine. Takodje se koristi i u tradicionalnoj medicini kao lek, u kozmetici i tako dalje.

Cejlonski cimet je zimzeleno drvo žbunastog izgleda koje raste i do šest metara visine, kožastih listova i sitnih cvetova i plodova. Dvogodišnje grane se seku, ljušte, a pokorica, drugi sloj bogat uljem se suši i umotava u višeslojne štapove, koji se zatim seku u štapiće ili melju u fini prah.

Cejlonski cimet  danas čini osamdeset posto svetske proizvodnje.

Ne tako davno, cimet je vredeo više od zlata. Pesme se o njemu pišu i dan danas. U Egiptu se koristio za mumificiranje a u toplom pojasu Srednjeg Istoka i za čuvanje mesa.

Danas se u ishrani koristi u čorbama, supama, jelima sa mesom i slatkišima, pre svega jer se jako dobro slaže sa raznim ukusima jela kao i sa drugim začinima.

U ajurvedi se koristi za poboljšanje apetita i probave, kao čaj i nakon obroka. Topli slatkasti kvaliteti cimeta sjajni su kao vatreni sastojak, pitta dosha, savršen začin.

Mnoge studije pokazuju da cimet pomaže obolelima od dijabetesa, posebno dijabetesa tipa 2 (Diabetes Care journal, 2003.).  Mehanizam delovanja je kroz poboljšanje delovanja prirodnog insulina i poboljšanja apsorpcije šećera u krv.

Takodje, ljudi koriste cimet i derivate naročito zbog relativno visokog sadržaja terpenoidnih ulja - eugenola i cimetnog aldehida, i da bi im snizio krvni pritisak, poboljšao cirkulaciju i olakšao bolove kod artritisa, umanjio holesterol. Zatim se koristi i kao antioksidans ili blagi antiseptik i fungicid, čak i kao prirodni insekticid.

Izvori:

http://news.bbc.co.uk/2/shared/spl/hi/picture_gallery/07/south_asia_sri_lanka0s_spice_of_life/html/1.stm

http://www.medicalnewstoday.com/articles/266069.php