Vaša korpa
Istrazivanja > Amigdalin B17

Amigdalin B17

  • jača imunitet

  • jača opšte zdravstveno stanje organizma

  • čuva vitalnost i svežinu organizma

  • detoksikuje i čisti telo

  • deluje kao kontinuirana prevencija malignih obolenja

  • pomaže kod uništenja malignih ćelija

Upotrebljava se u komplementarnim i alternativnim metodama borbe protiv kancera.

Amigdalin B17 je prirodan sastojak sirovih koštunjavih plodova kao što su bademi, koštice kajsije i jabuke.
Amigdalin je našao upotrebu u komplementarnim i alternativnim metodama borbe protiv kancera. Enzim beta-glukozidaza u crevima razlaže amigdalin u benzaldehid, glukozu i cijanid, za koji se pretpostavlja da je odgovoran za antitumorno dejstvo amigdalina. Novije studije ukazuju da amigdalin može posedovati i dodatne mehanizme antitumornog dejstva koji ranije nisu bili poznati, što je dovelo do povećanog interesa za detaljno proučavanje ovog prirodnog jedinjenja.

Amigdalin, (laetril ili vitamin B17) je koncentrat jezgra semena kajsije, prirodna supstanca koju ljudi često koriste u dijetama kad obole od raka ili kao preventivu. Naročito se koristi u netradicionalnim, alternativnim strategijama protiv raka, u takozvanim metaboličkim terapijama.

Amigdalin tehnički rečeno nije vitamin, ali je takvo ime dobio jer se u metabolizmu ponaša slično vitaminima B grupe, na primer slično vitaminu B12 - cijano-kobalaminu.

U prisustvu zdravih ćelija, amigdalin se ponaša uglavnom neutralno.

Ali maligne ćelije raka, ćelije koje se razmnožavaju nekontrolisano, luče odredjene enzime - tzv. beta glukozaidaze. U prisustvu ovih enzima amigdalin se deli na aktivne supstance, izmedju ostalih i na cijanid u malim količinama. Tako se cijanid iz amigdalina oslobadja u prisustvu malignih ćelija tela u malim količinama i deluje lokalno, naročito na maligne ćelije.

Vitamin B17 je prisutan u prirodi u više od 1200 jestivih biljaka koje su rasprostranjene širom sveta. Najveća količina ovog vitamina nalazi se u košticama kajsija. Takodje, prisutan je u košticama badema, oraha, breskve, nektarine, trešnje, šljive, semankama jabuke, kruške, dunje, kao i u divljim kupinama, ribizlama, lanu, prosu, heljdi i mahunarkama.

Ljudi ga oduvek unose u telo pa su se razvila i predanja: "Kada pojedeš jabuku, pojedi i semenke od jabuke, gorke su, ali zdrave", ili: "Kada pojedeš kajsiju, pojedi i seme - zdravo je. Samo pazi, ako pojedeš mnogo semenki, biće ti muka". Tako su nam govorili naši stari.

GDE SE NALAZI VITAMIN B17?

Nitrilosidi se nalaze u preko 800 biljaka od kojih su mnoge jestive.

Vitamin B17 se nalazi u prosu, kukuruzu, lanu,  semenju jabuke, bademu, slatkom kropmiru, salati, semenkama limuna, trešnje, šljive, kruške, breksve, nektarine i mnogim drugim biljkama koje su odavno eliminisane iz ishrane savremenog čoveka. Skoro sve koštice iz familije ruža (Rosaceae) imaju B17. Koštice i semenke od voća imaju i druge hranjive materije: neke proteine, nezasićene masne kisline i različite minerale. Ipak, najveći izvor vitamina B17 su koštice od kajsije .

I tako se i amigdalin kao koncentrat koristi u bolesti i u zdravlju, uz savete lekara i u propisanim dozama.

Vitamin B 17 sadrži šećer (dva molekula D-glukoze), cijanovodonik i benzaldehid. U organizmu zdravog čoveka, odnosno u zdravim ćelijama nalazi se enzim rodenaza koji sprečava vitamin B17 da se razloži, odn. sprečava oslobadjanje cijanida i benzaldehiada, tako da ga ćelije iskorišćavaju kao izvor šećera, odn. kao izvor energije. Medjutim, u malignim ćelijama se nalazi enzim beta-glukozidaza koji razlaže molekul amigdalina (vitamina B17) oslobadjajući benzaldehid i cijanovodonik, koji onda deluju razorno na kancerogene ćelije.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

KAKO IZGLEDA LEČENJE RAKA VITAMINOM B17 (LAETRILOM)

Lek za rak ne postoji ne zato što je rak neizlečiv, već zato što je pojava kancera, po teoriji dr. Krebsa, posledica ukupnog poremećaja metabolizma, a tumor samo jedna vidljiva manifestacija tog poremećaja koja počinje na jednom organu, a zatim se širi na čitav organizam. »Laeteril« (vitamin B17) je samo jedan hranjivi sastojak čijim se unošenjem rak ne povlači automatski. Samo uzimanjem Vitamina B17 ništa se ne može postići, ako se istovremeno i drugi neophodni elementi u organizmu ne dovedu u metabolički balans.

To je u lečenju raka najvažnije jer su svi biohemijski procesi u organizmu medjuzavisni. Da bi vitamini delovali (bilo koji) mora biti dovoljno lučenje enzima koji te vitamine razgradjuju i sprovode u sva tkiva. Da bi se enzimi lučili u dovoljnoj meri moraju biti stimulisani nekim drugim hranjivim sastojcima, koji se takodje moraju uneti u organizam. Ceo ovaj sistem je kompleksan, kompatibilan i prirodno definisan. Svako narušavanje ovog sistema (na primer genetskim modifikovanjem biljaka koje su prirodna ljudska hrana) proizvodi lančanu reakciju.

U ČEMU JE TAJNA VITAMINA B17?

Još 1802. izvesni hemičar Bon otkrio da se za vreme destilovanja vode iz gorkog badema oslobadja hidrocijanidna kiselina (a koja je uvek u molekulu sa vitaminim B17). Veoma brzo, mnogi istraživači postali su zainteresovani da analiziraju taj ekstrakt. Tako je prvi put izolovana bela kristalna supstanca koja je nazvana AMIGDALIN od grčkog naziva amigdala. Engleski naziv za badem je almond, fransuski - amandula.

Upotreba "Amigdalina" datira još od 1843. godine, mada se u drevnoj Kini može naći podatak da je korišćen gorak badem koji sadrži izvesne supstance kojima su lečene pojave tumora pre više od 3000 godina. B17 je u velikim količinama upravo prisutan u gorkom bademu.

Čak i jedan egipatski papirus od pre 5000 godina pominje korišćenje "aqua amigdaloruma" za lečenje tumora na koži.

Ali sistematizovana studija o vitaminu B17 nije radjena sve do pedesetih godina prošlog veka. Vitamin B17 je zapravo pročišćen iz "amigdalina" i to je 1952. godine učinio Ernst T. Krebs. Nazvao ga je LAETRIL (Laetrile) što je skraćenica od laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside i farmakološki je naziv za nitriloside (Beta-cijanoforične glikozide). Da se radi o vitaminu B17 zvanično je prihvaćeno 1952.

KAKO DELUJE LAETRIL?

Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze čak dva toksična elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih nalaze se i dve jedinice glikoze. Sve ovo je u molekulu "zaključano", a da bi se cijanid i benzaldehid (koji su zajedno još jači otrov) aktivirali, molekul se mora "otključati".

U organizmu se kao nadležni enzimi za "otključavanje" ovog molekula nalaze rodenaze, koje imaju zadatak da neutrališu cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuju ih u bezopasane produkte i beta-glikozidaze, koje ih puštaju da deluju otrovno, formirajući otrovni hidrocijanid (HCN).

Rodenaze i beta-glikozidaze nalaze se u čitavom organizmu, ali najveća koncentracija beta-glikozidaza je, verovali ili ne, u malignom tumoru. I to do sto puta veća, nego u zdravim ćelijama. Tako se praktično otrovni hidrocijanid formira samo na mestu gde je kancer, a to ima za posledicu razaranje ovih ćelija. Najzanimljivije je što maligne ćelije uopšte ne mogu da se odbrane od njega, jer se drugi enzim, rodenaza, u njima uopšte ne nalazi.

KAKO NASTAJE RAK?

Danas je uglavnom poznato da rak nastaje kada neke ćelije u organizmu, koje su u početku radile sasvim normalno, počinju iznenada nezaustavljivo da se umnožavaju. Kao uzročnik navode se virusi, razni kancerogeni elementi ili neke spoljne traume.

Zna se, takodje, da je rak bolest civilizovanog čoveka i da se aktivira brojnim stresovima i otrovnim materijama, a bez kojih je savremeni život postao nemoguć. Kozmetika, veštački konzervansi, zagadjena voda, duvanski dim, industrijska čadj...

Evidentno je i da postoje mnogi slučajevi kada dolazi do povlačenja malignog oboljenja. U skoro svim iskustvima onih koji su primenili u lečenju neku alternativnu terapiju koja se pokazala uspešnom, krije se promena u ishrani.

Po shvatanju doktora Krebsa rak je kompleksan hroničani poremećaj metabolizma u čitavom organizmu. To je bolest koja obuhvata čitav organizam, iako se prvo pojavljuje samo na nekom delu tela, odnosno nekom organu. Zbog ovakve manifestacije bolesti često je pristupano hirurškom uklanjanju vidljivog obolelog tkiva, zračenjem okolnih ćelija na mestu rasta kancerogenih ćelija, hemoterapiji.... Time je zapravo tretirana posledica bolesti, dok je uzrok opstajao.

ZAŠTO SE ĆELIJE NEKONTROLISANO UMNOŽAVAJU?

U ljudskom telu postoje hiljade ćelija koje su na neki način ostale "zarobljene" u stadijumu embriona.

Nazovimo ih ovde jednostavno "univerzalnim ćelijama". One služe za popravku eventualno oštećenih delova tela. Na primer, kada dodje do loma neke kosti, ove ćelije se transformišu u koštane ćelije i popunjavaju pukotine u kostima. Ako dodje do oštećenja nekog mekog tkiva, ove ćelije se pretvaraju u ćelije adekvatne tom tkivu. U slučaju gubitka krvi, "univerzalne ćelije" se transformišu u ćelije krvi. Kada dodje do fizičke traume ili hemijskog debalansa u organizmu ove ćelije se formiraju i aktiviraju povećanje nivoa estrogena i ostalih steroidnih hormona kako bi se stimulisao njihov dalji rad na poslovima zamene uništenih ćelija. Kada se oštećeno tkivo ili kost potpuno regeneriše ili se organizam vrati u normalni hemijski balans, proces umnožavanja ovih "univerzalnih ćelija" se zaustavlja.

Ako je, medjutim, hemijski balans u organizmu i dalje poremećen, ove ćelije nastavljaju i dalje da se razmnožavaju. Dobroćudni tumori i polipi su znak da je proces jedne takve obnove zaustavljen, ali sa malim zakašnjenjem.

Kada se kaže da je rak posledica stresnog načina života, dolazi zapravo do energetskog i hemijskog debalansa i to je "okidač" koji aktivira "univerzalne ćelije".

Od ovih ćelija se pod dejstvom odredjenih hemijskih promena, stvaraju i kancerogene ćelije. One, medjutim, nisu strano telo u organizmu i ne mogu se nazvati u tom slučaju bolešću. Naprotiv, upravo je njihova uloga da razore neutrališu sve strane materije u organizmu. Sa biohemijskog gledišta, medjutim, kada one počinju da se razvijaju u kancer, one postaju strano telo.

Postojanje ovih "univerzalnih ćelija" otkrio je još 1902. godine profesor iz Edinburga Džon Berd. On je uočio ogromnu sličnost izmedju pre-embrioničkih ćelija i ćelija raka. On je ove ćelije nazvao tropoblastima. Te ćelije, upravo svojom sposobnošću da se veoma brzo umnožavaju, odmah nakon oplodnje formiraju placentu i pupčanu vrpcu, omogućavajući embrionu da se dalje hrani i razvija čvrsto prikačen za zid materice. Kada se, nakon osam nedelja kod embirona razvije pankreas i on počne da luči svoje enzime, ove ćelije iznenada prestanu da se umnožavaju. Tako je Berd otkrio da dalje umnožavanje ovih ćelije sprečava upravo jedan enzim koji nastaje u pankreasu.

Ako je imuni sistem organizma oslabljen zbog loše ishrane, ili je starenjem smanjeno lučenje enzima iz pankreasa, stresom ili traumom aktivirane ove ćelije počinju da se umnožavaju, ali ne mogu da se zaustave.

Zato je prvi zadatak u terapiji kancera snabdevanje organizma svim potrebnim hranjivim sastojcima kako bi se svi hemijski procesi stabilizovali čime bi se zaustavilo umnožavanje kancerogenih ćelija. Drugi zadatak je njihovo uništavanje.

DA LI JE RAK SAMO JEDNA AVITAMINOZA?

Ernst T. Krebs, koji je prethodno izdvojio i vitamin B17, analizirajući razne avitaminoze u ljudskom organizmu uočio je neke sličnosti. Tako nedostatkom vitamina C nastaje poremećaj poznat kao »skorbut«, nedostatak PP vitamina nastaje » pelagra«, avitaminoza B1 - berberi itd. Sve ove bolesti nastaju iznenada, bez ikakvih prethodnih znakova. Čovek je danas zdrav, a već sutradan može biti smrtno bolestan. Organizam jednostavno nema nikakvu reakciju, nikakvo upozorenje, kao kod dejstva nekog virusa ili bakterija. Za oporavak od "skorbuta", na primer, potrebno je nekoliko dana, ili samo nekoliko sati davati veće doze vitamina C i veoma teški simptomi bolesti isčezavaju. Javljaju se ponovo samo ukoliko opet dodje do vitaminskog deficita.

Analizirajući pojavu raka, Krebs se zapitao da li je dovoljno da se čovek samo izloži kancerogenom aktivatoru, na primer duvanskom dimu, nekoj hemijskoj supstanci ili da doživi neki jači psihološki stres? Ili kako to da neki ljudi u istim situacijama reaguju kancerogeno, a neki ne? Po doktoru Krebsu rak nastaje isključivo kada u organizmu već postoji hroničan poremećaj metabolozma, odnosno kada jedan od vitalnih sastojaka duže vreme nedostaje.

Kancerogene materije su samo »okidači« koji pokreću »univerzalne ćelije«. Vitalni sastojak koji uravnotežava metabolizam i sprečava  pojavu raka Krebs je izdvojio kao vitamin B17.