Vaša korpa
Istrazivanja > Amigdalin B17

Amigdalin B17

Amigdalin - Laetril - B17 u borbi protiv kancera

Amigdalin je prirodni sastojak sirovog koštunjavog voća poput badema i koštica kajsije ili jabuke. Upotrebljava se u različitim metodama borbe protiv kancera. U crevima se razlaže u benzaldehid, glukozu i cijanid za koji se pretpostavlja da je odgovoran za antitumorno dejstvo amigdalina.

Amigdalin je koncentrat jezgra semena kajsije, prirodna supstanca koju ljudi često koriste preventivno ili u dijetama kad obole od raka. Naročito se koristi u takozvanim metaboličkim terapijama.

Amigdalin zapravo nije vitamin, ali je ime dobio jer se u metabolizmu ponaša slično vitaminima B grupe, na primer vitaminu B12.


U prisustvu zdravih ćelija, amigdalin se ponaša uglavnom neutralno. Medjutim, maligne ćelije luče odredjene enzime. U njihovom prisustvu amigdalin se deli na aktivne supstance, izmedju ostalih na cijanid. Tako se cijanid oslobadja u malim količinama i deluje lokalno, posebno na maligne ćelije.

Vitamin B17 se u prirodi najvećoj koncentraciji nalazi u košticama kajsija. Prisutan je i u košticama badema, oraha, breskve, nektarine, trešnje, šljive, i u semankama jabuke, kruške, dunje, kao i u divljim kupinama, ribizlama, lanu, prosu, heljdi i mahunarkama.

Ljudi ga oduvek unose u telo, pa se razvilo i predanje: "Kada pojedeš jabuku, pojedi i semenke od jabuke, gorke su, ali zdrave", ili: "Kada pojedeš kajsiju, pojedi i seme - zdravo je. Samo pazi, nemoj da preteraš da ti ne bude loše."

Vitamin B 17 sadrži šećer (D-glukozu), cijanovodonik i benzaldehid. Organizam zdravog čoveka sprečava da se razloži, odnosno sprečava oslobadjanje cijanida i benzaldehiada, tako da ga ćelije iskorišćavaju kao izvor šećera i energije. Medjutim, enzim beta-glukozidaz razlaže molekul amigdalina (vitamina B17) u malignim ćelijama, oslobadjajući benzaldehid i cijanovodonik, koji onda deluju na maligne ćelije.

U čemu je tajna Vitamina B17?

Još 1802. izvesni hemičar Bon otkrio da se tokom destilovanja vode iz gorkog badema oslobadja hidrocijanidna kiselina. Ubrzo su mnogi istraživači postali zainteresovani da analiziraju taj ekstrakt. Tako je prvi put izolovana bela kristalna supstanca koja je nazvana AMIGDALIN od grčkog naziva amigdala. Engleski naziv za badem je almond, francuski - amandula.

  

U drevnoj Kini može se naći podatak da je korišćen gorak badem koji sadrži izvesne supstance kojima su lečene pojave tumora pre više od 3000 godina. Čak i jedan Egipatski papirus od pre 5000 godina pominje korišćenje "aqua amigdaloruma" za lečenje tumora na koži. Upotreba "Amigdalina" u Evropi datira od 1843. godine.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Vitamin B17 je zapravo pročišćen iz "amigdalina" i to je 1952. godine učinio Ernst T. Krebs. Nazvao ga je LAETRIL. Da se radi o vitaminu B17 zvanično je prihvaćeno 1952.
 

Kako deluje Laetril?

Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze čak dva toksična elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih nalaze se i dve jedinice glikoze. Sve one su zaključane u molekulu, a da bi se cijanid i benzaldehid aktivirali, molekul se mora otključati. Enzimi rodenaze ga otključavaju i imaju zadatak da neutrališu cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuju ih u bezopasane produkte i beta-glikozidaze. Zatim ih puštaju da deluju, formirajući otrovni hidrocijanid (HCN).

Rodenaze i beta-glikozidaze nalaze se u čitavom organizmu, ali najveća koncentracija beta-glikozidaza je, verovali ili ne, u malignom tumoru. I to do sto puta veća, nego u zdravim ćelijama. Tako se praktično otrovni hidrocijanid formira samo na mestu gde je kancer, a to ima za posledicu razaranje ovih ćelija. Najzanimljivije je što maligne ćelije uopšte ne mogu da se odbrane od njega, jer se drugi enzim, rodenaza, u njima uopšte ne nalazi.

Da li je rak samo jedna avitaminoza?

Ernst T. Krebs, koji je prethodno izdvojio i vitamin B17, analizirajući razne avitaminoze u ljudskom organizmu uočio je neke sličnosti. Tako nedostatkom vitamina C nastaje poremećaj poznat kao »skorbut«, nedostatak PP vitamina nastaje »pelagra«, avitaminoza B1, beriberi itd. Sve ove bolesti nastaju iznenada, bez ikakvih prethodnih naznaka. Danas je neko zdrav, a već sutra može biti smrtno bolestan. Organizam jednostavno ne reaguje, ne daje nikakvo upozorenje kao u slučaju virusa ili bakterija. Za oporavak od "skorbuta" je na primer potrebno nekoliko dana ili čak samo nekoliko sati davati veće doze vitamina C i veoma teški simptomi bolesti će isčeznuti. Ponovo se pojavljuju samo ukoliko opet dodje do vitaminskog deficita.

Analizirajući pojavu raka, Krebs se zapitao da li je dovoljno da se čovek samo izloži kancerogenom aktivatoru, na primer duvanskom dimu, nekoj hemijskoj supstanci ili da doživi neki jači psihički stres? Ili, kako to da neki ljudi u istim situacijama reaguju na maligan način, a drugi ne? Po doktoru Krebsu rak nastaje isključivo kada u organizmu već postoji hroničan poremećaj metabolozma, odnosno kada jedan od vitalnih sastojaka duže vreme nedostaje.

Kancerogene materije su samo okidači koji pokreću univerzalne ćelije. Krebs je izdvojio upravo vitamin B17 kao vitalni sastojak koji uravnotežuje metabolizam i sprečava pojavu raka.