Vaša korpa
zdravlje > Glavobolja

Glavobolja

U nove pobede bez tenzije u glavi i analgetika u torbi

Da li znate da su smirenost i opušten stav najčešće presudni faktori u vašim odnosima sa drugim ljudima? U nekim veoma bitnim životnim trenucima (poslovni razgovor, recimo), ako niste pod stresom, što automatski podrazumeva i napetost, tenziju i bol u glavi, imaćete više samopouzdanja i odlučniji stav u komunikaciji. Istraživanja su otkrila da kada ste srećni, zadovoljni sobom i ispunjeni svakodnevnim obavezama i zdravim navikama, redje bivate pod „udarom“ glavobolja. A dokazano je da su ljudi koji ne strahuju previše često u toku meseca od nesnosnih glavobolja, migrena ili tenzionih bolova u vratu i potiljku, uspešniji u odnosu na druge, one kojima glavobolje upravljaju svakodnevicom. Usudite se da osetite udar samopouzdanja u životnim situacijama bez glavobolja koje dolaze uz pomoć zdravih navika.

Šta je glavobolja?

Glavobolja je bolna senzacija u predelu glave i delova vrata koja može biti akutna ili hronična. Najčešće predstavlja bolest za sebe, iako ponekada može biti i prateći simptom drugih bolesti. Žene izmedju 25. i 35. godine su najugroženiji deo populacije, pošto su kod njih glavobolje najučestalije.

Mozak nije osetljiv na bol, ali na glavi postoji više struktura koje mogu da bole: koža, potkožno tkivo, mišići, tetive, arterije, nervi, zubi, srednje uho, površina usana, nosne šupljine, deo lobanje koji se naziva periostijum, oko i strukture unutar lobanje (sinusi, velike arterije mozga, moždane ovojnice, senzitivni nervi).

Glavobolja može biti akutna, odnosno naglo nastala, ili hronična, kada traje više dana u mesecu (smatra se da postaje hronična ako traje više od petnaest dana mesečno, u poslednja tri meseca).

Po poreklu se dele na:

  • Primarne glavobolje – posebna oboljenja i ne moraju biti udružene sa drugim bolestima (migrena, tenziona glavobolja, klaster glavobolja – izuzetno bolna, iscrpljujuća glavobolja, javlja se u serijama/klasterima koje traju i po nekoliko nedelja, a bol se u tim periodima uvek javlja u isto vreme i traje izmedju 15 min. i 2 sata i dr.)
  • Sekundarne glavobolje – kao posledica nekog drugog oboljenja koje ih je izazvalo (povreda glave ili vrata, kranijalni (moždani, lobanjski) ili cervikalni (vratni) vaskularni poremećaji, nevaskularni intrakranijalni (prostor unutar lobanje koji čini mozak, krvni sudovi i likvor) poremećaji, uticaj supstanci ili njihova obustava, infekcija, i dr.)

 

Zašto boli glava?

Naučno je dokazano da se najveći broj glavobolja javlja usled nedostatka vitamina B i D. Nadoknadjivanjem ovih vitamina, kao i čišćenjem organizma od toksina, pre svega, od teških metala, migrene i ostale vrste bola u glavi - ili potpuno nestaju ili se njihova učestalost u velikoj meri smanjuje. Takodje, postoji i niz drugih faktora koji mogu biti okidači za teške glavobolje: hormonalne promene kod žena, nezdrava hrana, neredovna ishrana, aditivi koji se nalaze u namirnicama, stres, jaka svetlost i zvuci, nedostatak sna, promene vazdušnog pritiska, neki lekovi (oralna kontracepcija i nitroglicerin), preterano konzumiranje kafe i alkohola.

Brojne studije su pokazale da je visoka doza vitamina B2 (riboflavin) sjajna preventiva kod migrena: uzimanje najmanje 400mg u toku dana značajno smanjuje mogućnost za pojavu migrene. Takodje, osim vitamina B2, i vitamin D se smatra veoma efikasnim kao sredstvo za ublažavanje migrenoznih napada. Ovaj vitamin poseduje protivupalna svojstva, što dovodi i do smanjenja zapaljenja nerava i krvnih sudova u mozgu. Time se automatski suzbijaju i migrene. Ako se čak i dogode, biće mnogo slabijeg intenziteta, pošto vitamin D ima i analgetski efekat.

Koje bi namirnice trebalo konzumirati kako bi se smanjile ili potpuno nestale glavobolje?

  • Namirnice koje obiluju vitaminom B: zeleno lisnato povrće, banane, orašasti plodovi, mahunarke, integralne žitarice;
  • Namirnice koje u svom sastavu sadrže vitamin D: poput pečuraka, ali je veoma korisno i preporučljivo umereno se izlagati suncu. Takodje, korisno je uzimati ovaj vitamin i kao dodatak ishrani.

Autor: Milica Tasovac