Vaša korpa
Istrazivanja > Mozak i holesterol

Mozak i holesterol

"Daljinska kontrola" u mozgu

Sve dosad se smatralo da je glavni faktor koji utiče na povećanje holesterola hrana. Prema klasičnom shvatanju iz medicinskih udžbenika, zasićene masti životinjskog porekla koje se nalaze u mesu i mlečnim proizvodima poput putera, punomasnog mleka i njegovih proizvoda predstavljaju glavni i osnovni faktor podizanja nivoa holesterola u krvi.

Medjutim, istraživanje koje su sproveli naučnici istraživači na Sinsinati Univerzitetu, a koje je objavljeno u časopisu Nature Neuroscience, po prvi put je pokazalo da postoji i “daljinska komanda” u mozgu koja utiče na regulaciju holesterola. Pokazalo se da hormon grelin, za koji je poznato da igra odredjenu ulogu u regulaciji unošenja hrane i trošenja energije takodje i podiže nivo holesterola kod laboratorijskih miševa. Viši nivoi holesterola u krvi pojavili su se kao direktna posledica toga što je grelin signalisao jetri da skladišti manje količine ove supstance.

    

Hormon grelin koji reguliše holesterol


Iako većina ljudi danas zna da tzv. "povišeni" ukupni holesterol u krvi predstavlja faktor rizika od srčanih oboljenja, manjem broju ljudi je poznato da je važniji odnos tzv. "dobrog" i "lošeg" holesterola, a još manji broj zna da na nivoe holesterola direktno utiče - mozak.

Ukupni holesterol uopšte nije precizan pokazatelj rizika od srčanih oboljenja zbog toga što sadrži u sebi i dobar i loš holesterol (HDL i LDL holesterol).

Kliničkim ispitivanjima koja su uključila i LDL i HDL holesterol i njihov efekat na aterosklerozu i srčane napade, istraživači su otkrili da bi čak i neznatno povećanje HDL dobrog holesterola moglo da smanji učestalost srčanih napada. Svakim povećanjem nivoa dobrog holesterola u krvi smanjuje se rizik od koronarnog srčanog oboljenja za 2 do 4 posto.

Držite se proverene prakse

Po rečima istraživača, delovanje hormona grelina "povećalo je HDL holesterol koji cirkuliše u krvi, tako što je smanjilo njegovo preuzimanje u jetri, nezavisno od količine unete hrane ili telesne težine".  To je interesantno, s obzirom da se HDL holesterol, poznat kao dobar holesterol, zapravo smatra korisnim!

Zdravstvene implikacije ovog otkrića su dalekosežne pre svega zato što ono pokazuje da ishrana ne mora biti presudna za nivoe holesterola, a drugo, jer je neuro-endokrini sistem koji luči hormone pod direktnim uticajem naših misli i osećanja. To pokazuje da psiha može da utiče na srčana oboljenja snažnije i direktnije nego što je iko mogao i da pretpostavi.

Medjutim, sve dok se ne utvrde tačni mehanizmi ovog delovanja dobro je držati se u praksi proverenih saveta o ishrani i kretanju, za koje je dokazano da pomažu u regulaciji nivoa holesterola u krvi.

ŠTA DOPRINOSI POVEĆANJU „LOŠEG“ HOLESTEROLA

  • Konzumiranje zasićenih masti životinjskog porekla (meso, jaja, mleko)
  • Konzumiranje rafinisanih biljnih ulja koja sadrže puno omega 6 masnih kiselina (kukuruzno, suncokretovo i šafranovo ulje)
  • Kafa
  • Nedostatak kretanja (krvna plazma postaje zamućena)
    _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

ŠTA DOPRINOSI POVEĆANJU „DOBROG“ HOLESTEROLA

  • Mahunarke - soja, pasulj, sočivo, suvi grašak, naut
  • Ovas – konzumirati 50 grama svako jutro, po mogućnosti u obliku ovsenih mekinja
  • Beli luk – 2-3 čena snižavaju ukupni nivo holesterola, a povećavaju nivo HDL ili korisnog holesterola
  • Crni luk – pola glavice dnevno povećava nivo HDL, “dobrog” holesterola
  • Orasi, bademi, avokado – sadrže mononezasićene kiseline koje smanjuju ukupni holesterol i sprečavaju oksidaciju lošeg.
  • Kokosovo ulje - popravlja nabolje odnos “dobrog” i “lošeg” holesterola
  • Jabuke – 2-3 dnevno
  • Šargarepa, prokelj i paškanat sadrže antiholesterolemična vlakna
  • Što više kretanja (krvna plazma se razbistrava)