Vaša korpa
zdravlje > Nervi

Nervi

Uz par zdravih navika obezbedite sebi manjak stresa, a višak vremena i nerava

Koliko ste puta do sada u životu kada ste napeti, a pri tom vam neko dosadjuje ili smeta, samo odbrusili: „Ma, nemoj da me nerviraš!“ ili „Ideš mi na živce/nerve!“ Iako ove termine najčešće upotrebljavamo metaforički, svaki povećani stres se, ipak, odražava na naš nervni sistem, odnosno na nerve.

Živac, na latinskom nerv, šta je?

Deo je PNS-a (perifernog nervnog sistema) kojeg sačinjavaju snopovi produžetaka nervnih ćelija. U sastav živca ulaze još i vezivne ćelije, kolagena vlakna i krvni sudovi, a objedinjeni su pod jednim nazivom – endoneurijum.

Živci povezuju CNS (centralni nervni sistem) sa svim tkivima i organima. Senzitivni ili aferentni nervi donose signale (nervne impulse) u CNS i tu se informacije obradjuju. Odatle se šalju povratni signali preko aferentnih nerava u odredjene mišiće, organe, žlezde, itd. Većina nerava su mešoviti nervi. To znači da kao posledica njihovih oštećenja nastaju slabosti ili paralize nekih mišića, a moguće su i utrnulosti pojedinih delova tela.

Upravo zbog činjenice što su nervi glavni „prenosnici“ najrazličitijih osećanja koje organi i mišići „primaju“ kao svojevrsne poruke, negativno razmišljanje, napetost i stres najviše pogadjaju baš nerve i celokupni nervni sistem.

Čuvanjem nerava čuvate i svoje zdravlje

Moguće je na više načina uticati na napetost i umirenje živaca. Najefikasniji su: odmor, meditacija, vežbanje i pravilna ishrana. Nekome odgovara jedan od ovih vidova očuvanja mentalnog zdravlja, drugi, opet, kombinuju meditaciju i odgovarajuću ishranu, na primer, a pojedinci su usvojili sve i shvatili da je efekat više nego odličan.

Odmor je nešto što je danas svakome potrebno. U manjoj ili većoj meri. Više noćnog sna, više odmora preko dana, više dana odmora u toku leta, više udovoljavanja sebi samom, a manje obaveza i prioriteta. Ako uklopite meditiranje u toku dana, eto vam savršenog odmora i bega od svakodnevice. Da li imate vremena za 10, 20 minuta ili pola sata – na vama je da odlučite koliko vam ova mentalna relaksacija prija. Činjenica je da kada se naviknete na nju, postaće i vaša prijatna navika.

O vežbanju je toliko do sada pisano i raspravljano, da je sasvim suvišno ponovo dovoditi u pitanje i preispitivati sve blagodeti koje ono ima na ljudski organizam. Ili pisati o svemu do sada već napisanom. Naterajte sebe nekoliko puta nedeljno da se pokrenete i razmrdate. Koja će to fizička aktivnost biti, opet je na vama izbor. Posle čega god se osećate poletnije, energičnije i življe, to je ono što vam odgovara, krepi vaš um i telo i to treba što češće da upražnjavate.

Na pojavu neuroze u mnogo slučajeva može da utiče i neadekvatna ishrana. Naučna istraživanja su utvrdila da nedostatak vitamina B3 (niacina), B6 (piridoksina), B12 (nikotinske kiseline), kao i magnezijuma može dovesti do napetosti, nervoze, nesanice, glavobolje, bolova u želucu i stomaku, i sl. Ukratko, manjak vitamina i minerala može biti uzrok neuroze.

Hrana za glavu

Ako želite da regenerišete svoje nerve i da ih oporavite, neophodno je da konzumirate sledeće namirnice:

  • Banane (vitamin, B, vitamin C i kalijum)
  • Spanać (obiluje vitaminom K, pomaže proizvodnju hormona u nervnom sistemu, poboljšava neraspoloženost, pozitivno deluje na spavanje i utiče da telo na adekvatan način odgovori na fizičku aktivnost i stres)
  • Surutka (bogata L-triptofanom – neurotransmiterom odgovornim za opuštanje mozga, aminokiselinama, L-glutaminom)
  • Batat ili slatki krompir (sadrži složene ugljene hidrate sa visokom koncentracijom vitamina A, C i B)
  • Crna čokolada i kakao (sadrže L-triptofan, magnezijum, anandamidom – neurotransmiter koji utiče na nivo dopamina u mozgu, triptofan)
  • Brazilski orah (izvor selena)
  • Zeleni čaj (sadrži aminokiselinu L-teanin koja poboljšava raspoloženje)
  • Kombinacija borovnice i zelenog čaja (pomaže regeneraciju nervnih i matičnih ćelija kod nekih neurodegenerativnih bolesti)
  • Integralne žitarice (sadrže vlakna, proteine, magnezijum, cink, gvoždje, selen, vitamine A, B, E, folnu kiselinu, antioksidanse…)
  • Mahunarke (odličan izvor biljnih proteina, antioksidanasa, sjajna hrana za dijabetičare, snižavaju nivo holesterola, preveniraju kancer…)
  • Voće i povrće (obiluju vlaknima, vitaminima, mineralima, antioksidansima…)
  • Lavanda (i kao čaj i kao lek, ali i kao eterično ulje. Smatra se da je med od lavande jedna od najkorisnijih namirnica za nervni sistem, a posebno ako se kombinuje sa polenom ili matičnim mlečom)
  • Čaj od kamilice (prirodni lek za napete živce)

Autor: Milica Tasovac