Vaša korpa
Istrazivanja > Više vode, zdravije srce

Više vode, zdravije srce

Srčana oboljenja su nesumnjivo aktuelna tema, kojoj se pristupa iz raznih uglova, ali je malo poznato i nedovoljno se uzima u obzir koliko na njih može da utiče dovoljno ili nedovoljno unošenje čiste vode i sa njim povezana dugogodišnja i hronična dehidracija čitavog organizma.

Potrebe organizma za čistom vodom iznose oko 2 litra dnevno. Pri tome moramo da imamo u vidu da gazirani napici, sokovi, čaj, a posebno alkohol i kafa, ni hemijski ni fiziološki nisu isto što i čista voda niti mogu da je zamene. Ukoliko ne unosimo u organizam količinu vode koja je njegova minimalna potreba, i ukoliko to traje godinama, kako je u nizu svojih stručnih i praktičnih radova pokazao američki lekar dr Ferejdun Batmanheliđ, naš organizam polako ali sigurno dehidrira. To dovodi do fiziološkog odgovora niza mehanizama organizma za zaštitu od dehidracije (koji smo nasledili još od naših predaka vodozemaca) i do odgovarajućih promena u funkcionisanju organizma. Ovde ćemo se koncentrisati na uticaj dehidracije na krvne sudove, čije je zdravlje od suštinske važnosti za zdravlje srca.

__________________________________________________________________________________________

Krvotok kao vodovodna mreža

Krvni sudovi su elastični i prilagođavaju se količini tečnosti koja je u njima šireći i skupljajući svoj lumen (obim). Oni moraju da se manjku tečnosti trenutno prilagode grčenjem, smanjivanjem obima, jer bi inače došlo do izdvajanja gasova iz krvi, što bi imalo fatalne posledice. Dakle, dehidracija, koja smanjuje i količinu krvne tečnosti, dovodi do grčenja, odnosno smanjenja obima krvnih sudova.

Drugo, smanjenje količine tečnosti u krvotoku dovodi i do pada pritiska na njegovim krajevima – kapilarnoj mreži koja snabdeva tkiva i organe krvlju. Stvar je potpuno ista kao sa vodovodom: manje vode, manji pritisak u slavini! Da ne bi došlo do oštećenja tkiva usled manjka krvi, kardiovaskularni sistem reaguje povećanjem pritiska! I tako, paradoksalno, manje unošenje tečnosti dovodi do povišenog pritiska. To je ona vrsta povišenog pritiska kome se zapravo ne zna uzrok i koji se, lekarski domišljato, naziva "esencijalnom hipertenzijom".

Ako hipertenziju ove vrste lečimo diureticima – mi zapravo još pogoršavamo situaciju. Organizam ima manjak vode, a mi ga teramo da je još izbaci! Tako se stvara zatvoren krug koji dovodi do sve većeg pogoršavanja. On se može prekinuti jedino postepenim povećanjem unošenja čiste vode, dok se ne dostigne nivo minimalnih potreba – 2l dnevno!

_________________________________________________________________________________

Holesterol "štiti" krvne sudove od dehidracije!!!

Kad se u organizam ne unosi dovoljno tečnosti, krv, kao vodeni rastvor, postaje gušća. Po principu osmoze, krv tada počinje da crpi vodu iz ćelija krvnih sudova. Svaka ćelija, međutim, ima primarni mehanizam koji je, da tako kažemo, "stariji" i koji je štiti od dehidracije – a to je stvaranje "cigala" holesterola koje sprečavaju vodu da ističe iz ćelije! I tako, paradoksalno, manje unošenje tečnosti – dovodi do povećanja količine holesterola na zidovima krvnih sudova, a to je poznato kao zakrečavanje koje, nažalost, dovodi do postepenog smanjenog snabdevanja srca krvlju i progresivnog propadanja srčanog tkiva.

Zatvaranje kapilarne mreže podiže pritisak!!!

Kad ne pijemo dovoljno vode da zadovoljimo sve potrebe tela, neke ćelije dehidriraju, a neke deo svoje tečnosti daju krvi. Kapilarne mreže u nekim oblastima moraće da se zatvore da bi se prilagodile određenom slabljenju kapaciteta. Za krvne sudove nema drugog izbora osim da smanje svoj prečnik da bi se prilagodili manjku krvne tečnosti. Taj pro­ces počinje zatvaranjem nekih kapilara u manje aktivnim zonama. Inače, odakle bi došla dodatna količina krvi da se ti kapilari drže otvoreni? Količina koja nedostaje mora ili doći spolja, ili se mora uzeti iz nekog drugog dela tela!

________________________________________________________________________________

Fizička aktivnost – regulator pritiska

Obim aktivnosti kapilarnih mreža u telu određuje konačnu zapreminu krvi koja cirkuliše. Što više mišića se upotrebljava, više nji­hovih kapilara će se otvoriti i zadržati veću količinu krvi u okviru krvnih rezervi. Zato je fizičko vežbanje najvažnija komponenta za fizio­loško prilagođavanje onih koji pate od povišenog krvnog pritiska. To je jedan aspekt fiziologije hipertenzije. Kapilarna mreža mora ostati otvorena i puna i ne srne da pruža otpor cirkulaciji krvi. Kad se kapi­larna mreža zatvori i pruža otpor, samo će veći pritisak krvi koja pritiče obezbediti da neke tečnosti prođu kroz sistem.

Još jedan razlog zbog koga kapilarna mreža može postati selektivno zatvorena je manjak vode u telu. Kad postoji manjak vode, neke ćelije će ostati bez dela svojih normalnih potreba, a neke druge će dobiti određenu racionisanu količinu da bi održale svoje funkrionisanje (kao što je objašnjeno, taj mehanizam uključuje filtriranje vode kroz ćelijsku membranu). Međutim, krv će obično zadržati svoj sastav. Ona to mora učiniti da bi zadržala normalan sastav elemenata koji stižu do vitalnih centara.

______________________________

izvor: dr. Ferejdun Batmanheliđ

“Vaše Telo Vapi za Vodom”

Hema-Kheya-Neye, 2003.