15.10.2022.
Kada u istom obroku konzumiramo brze šećere i ovsene mekinje, mekinje upijaju u sebe veliku količinu brzih šećera i u velikoj meri usporavaju nagli porast šećera u krvi.
Glukoza je najbrža energetska materija, koja se dobija razlaganjem složenih šecera. Među složenim šecerima postoje takozvani „brzi šeceri“, kao što su npr. med i rafinisani beli šecer, koji se vare izuzetno brzo i izuzetno brzo i dospevaju u krv, izazivajući skokove količine glukoze u krvnoj plazmi. A postoje i spori šeceri, složeni šeceri, kao što je naprimer skrob iz žitarica i krompira, za čije je varenje potrebno više vremena, tako da oni ne izazivaju nagle skokove nivoa glukoze u krvi. Kad količina glukoze u krvi pređe izvesnu granicu, ona postaje toksična i oštecuje krvne sudove. Zato, čim nivo glukoze u krvi pređe 1g po litru, pankreas luči insulin koji treba da eliminiše šecer iz krvi i uskladišti ga u jetri ili u mišićima.
Savremena ishrana, prebogata „brzim šecerima“, kojih su puni industrijski slatkiši, bela peciva i kolači, neprekidno zadaje „glikemijske šokove“ organizmu, opterećujući tako pankreas do krajnje mere. Čak i ukoliko pankreas uspe da dobro obavi svoj posao i ukloni suvišnu glukozu iz krvi, ona će se ipak nataložiti u organizmu, samo pretvotena u masne naslage. Kod nekih osoba, međutim, pankreas ne radi kako treba. On nije u stanju da proizvede dovoljno insulina da bi se eliminisala sva suvišna glukoza. Kako vreme odmiče, kod starijih se može razviti tzv. „šećerna bolest“ koja može da stvori opasne komplikacije ukoliko se ne leči. Zašto je danas dijabetes toliko rasprostranjen? Tome u velikoj meri doprinosi ishrana bogata šećerima. Pogotovo savremeni slatkiši i zašećerena pića puna „brzih šecera“ izazivaju nagle skokove glukoze u krvi iscrpljujući pankreas.
Kakvu ulogu u tom procesu mogu imati ovsene mekinje?
Ako smo u istom obroku konzumirali „brze šećere“ i ovsene mekinje, „brzi šećeri“ će prvi završiti proces varenja i dospeti u tanko crevo, gde počinju da se resorbuju. Ali, tada iz želuca u tanko crevo dospevaju i ovsene mekinje koje ne mogu da se svare i koje su već upile dosta tečnosti i stvorile lepljivu masu nalik na neku mrežu. Za njih se lepi i glukoza koja je dospela u tanko crevo. Glukoza će se ipak na kraju resorbovati u krv, mada ne u onolikoj količini i ne onoliko brzo koliko bi to bilo da nema ovsenih mekinja. Na taj način konzumiranje ovsenih mekinja u okviru obroka sprečava da dođe do naglog skoka glukoze u krvi.
Naravno, neuporedivo je zdravije da umesto brzih šećera komzumiramo složene ugljene hidrate iz žitarica, krompira, mahunarki i sl. Osim toga, pošto su mišići najveći potrošaci glukoze, redovna fizička aktivnost i fizički napor odlična su prevencija protiv nagomilavanja glukoze u krvi i njenog kasnijeg pretvaranja u masti.
HEMA-KHEYA-NEYE ǀ 2022
PROGRAMIRAO ǀ TEKOMS